Да ли су паметни људи зли новац?
Загорски је то рекао: „Они са слабом интелигенцијом не треба да верују да их хендикепирају“.
Његов је закључак био да паметнији људи имају тенденцију да троше своје богатство више од људи једноставнијег ума.
Ово изгледа као глупа студија коју је тешко квантификовати. Како је стизао са 200 до 600 долара годишње за сваки ИК поен је ван мене. Али, мислим да његов закључак има истину у томе. Дефиницију „паметног“ треба разјаснити. Постоје они који су паметни и они који су паметни. Приметио сам да они који су изузетно паметни у књизи, али занемарени, подучавају солидне финансијске принципе, имају тенденцију да се ухвате у трку за пацове укорак са Јонесесом. Они купују блиставе аутомобиле на кредит, купују куће које једва могу да приуште и поносе се што имају најмодернију одећу и најновију електронику.
Они који су улични паметни, али не морају нужно да дају висок резултат на стандардизованом тесту, као што је ИК тест, људи су који ову земљу воде у правом смеру. Верујем да они који имају паметне уличне сметње и природне вештине чине велики део малих предузећа које користите свакодневно. Према књизи "Следећа врата милионера", ауторова открића проучавањем стотина милионера широм земље била су да су многи од њих били власници малих предузећа једноставних мисли. Већина њих су такође били милионери прве генерације, што значи да нису наследили своје богатство.
Студија Загорског истиче да су они са нижом интелигенцијом склонији бољим уштедама. Не троше онако како то троше људи са вишом интелигенцијом. Опет, ако је то тачно, мислим да то има везе са људима више интелигенције на вишим позицијама у каријери, који покушавају да буду у току са друштвом. Пуно је пољопривредника и власника малих предузећа који се на ИК тесту не би постигли високо, али знају како уштедети новац и није им важно да имају телевизију од 60 ", нови аутомобил или одећу из Неамана Марцус.
Студија је помало надиграна, али је велико охрабрење за људе попут мене да није потребно знати како попунити коцку рубикса да би био богат!