6 узрока заваравања - како ефикасно користити обичан језик

Када размислите о напетости између мушкараца и жена, младих и старих, пријатеља и чланова породице, чини се да је већина људи крива за лошу комуникацију. Али могуће је развити ефикасне комуникацијске вештине учењем како говорити и писати једноставно и јасно, користећи једноставан језик који већина људи лако разуме.

Уобичајене комуникације

"Ако имате времена, покушајте косити травњак данас поподне", рекао је отац док је излазио кроз врата да оде у своју канцеларију. Његов син тинејџер, спуштен главе, концентришући се на доручак, гунђа у одговору, "Ух." На жалост оца, двориште је остало нетакнуто када се вратио кући. Син се, када се суочио са љутим оцем, изговорио са недостатком акције објашњењем: „Рекао си„ да имам времена “и био сам у тржном центру цео дан.

Ова сцена се свакодневно понавља у хиљадама домова широм земље. Отац је крив што није рекао шта заиста мисли: Његова намера је била да наложи свом сину да посече траву тог поподнева, чак и ако је то значило да мора да преуреди свој распоред или пропусти другу активност. У настојању да избегне наизглед контролу, отац је додао лажно стање „ако имаш времена“, очекујући да ће његов син објаснити основни смисао његове изјаве. Његов се син природно фокусирао на условно „ако имаш времена“, а не на смер „косити травњак“. Као последица тога, обе стране су се осећале неправедно третиране од стране друге.

Слични неспоразуми настају на послу, у школама, на игралишту и код куће. Било да се ради о говору или писању, неспоразуми настају због лошег избора речи и неспособности да комуникација садржи две једнако критичне компоненте: говорника и слушаоца, или писца и читатеља. Како је тренер Куће славних НБА лиге Бостон Целтицса Ред Ауербацх рекао, „није оно што им кажете ... већ оно што чују.“

Тест ефикасних комуникација

Комуникација је ефикасна када прималац неке мисли, било да слуша или чита, разуме значење које је говорник или писац смислио. Добра комуникација је једноставна и директна, понекад појачана емоцијама, али никад збуњујућа.

На пример, када би од сина тражио да коси травњак, отац из претходног сценарија био би успешнији када би одвојио време да га син слуша и пажљивије бирао његове речи:

"Мајк", рекао је отац обраћајући се сину док је излазио кроз врата посла. Отац је застао, чекајући да тинејџер дигне поглед са житарице коју је бацао. „Овог викенда излазимо из града, тако да данас требате да косите травњак. Има ли проблема са тим? "

"Не, господине. Ишао сам у тржни центар са Тедом и Џимом, али могу то завршити пре него што одем. "

"Сјајно. Ценим то. Видимо се вечерас ", рекао је отац и кренуо кроз врата. Травњак је био покошен и обрађен, а породица је имала вечер без догађаја.

Говорник и слушалац сложили су се у поруци „косите травњак данас“. Отац није додао лажни избор, а син је поновио своје разумевање поруке, потврдивши комуникацију.

Било да полицајац који разговара са криминалцем, родитељ који разговара са дететом, руководилац свог особља или проповедник његовог стада, обичан језик у комбинацији са другим вештинама комуникације повећава разумевање и зближавање страна.

Узроци несавесности

Према научницима, људи су почели да говоре пре око 100 000 година, а писање је почело око 4000 Б.Ц. Пре писменог језика, људи су користили слике (пећински цртежи), које су еволуирале у симболе речи. Еволуција језика, како су неки називали „људски систем комуникације“, доказује лажну стару изреку „слика вреди хиљаду речи“, пошто је готово немогуће пренети условне, сложене или компликоване идеје једноставном сликом.

Иако неки лингвисти предлажу да тачно рачуноводство броја речи на енглеском језику није могуће, Глобални монитор језика је тврдио да је 1. јануара 2012. било 1.013.913 речи, а нова реч се креира сваких 98 минута. Због великог броја речи на располагању за избор, прилика за мутну комуникацију је велика, чак и када две особе имају вокабуле сличне величине. Специфичне речи познате свакој особи, као и разумевање значења сваке речи, могу се значајно разликовати због различитих окружења, култура и искустава..

1. Нескладни вокабулар

"Обичан језик" односи се на склоност речи које се налазе у свачијем речнику - што језикословци називају "основни речник" - који се састоји од око 200 до 300 речи. Ове речи су углавном глаголи, замјенице и демонстрације, попут „његово“ и „оно“, које помажу у разликовању теме о којој говорник или писац говори. Ове речи се користе често и у многим контекстима да би се исказало значење и намера, обично без неспоразума.

Као покретач комуникације, говорник или писац мора одабрати речи које слушатељ или читалац лако разуме. На примјер, десетогодишњак вјероватно неће разумјети значење „обилности“, па би „обиље“ или „пуно“ било бољи избор. Када комуницира, комуникатор увек треба размотрити своју публику.

2. Неуредно размишљање

Неуредно размишљање резултира неуредним говором, што се обично догађа када неко почне говорити прије него што заврши свој мисаони процес. Као посљедица тога, слушаоци се одводе на дугачка, збуњена путовања испуњена контрадикцијама, туђим информацијама и преурањеним закључцима.

Неуредно размишљање се обично дешава у периодима стреса или високих емоција. Сетите се Платоновог опажања: Мудри људи говоре јер имају шта да кажу, а будале говоре јер морају нешто да кажу. Другим речима, размислите о намери ваше поруке пре него што говорите, а када говорите, изаберите тачан, јасан и лако разумљив језик.

3. Неисправне дефиниције

Хомофони су речи које звуче слично или готово подједнако, али имају различите дефиниције. На примјер, "дискретан" значи пажљив и опрезан, док "дискретан" значи јасно или одвојено.

Остали примери укључују:

гнусан - одвратан
алтернатива - алтернатива
раставити - раставити
емигрирати - емигрирати
флоундер - оснивач
хорда - хоард

Ваш избор речи је важан јер погрешна реч може да збуни слушаоца или читаоца. Када сте у недоумици, обратите се речнику - или једноставно не користите реч.

4. Лажна уљудност

Иако је уљудност пожељна особина у свим друштвима, често је погрешно схваћена и погрешно интерпретирана. Цивилност је ствар контекста - оно што се у једној ситуацији може сматрати безобразним или промишљеним, у другој би могло бити исправно. Родитељ који упозорава дете да изађе на улицу не треба да цени дететове осећаје због његове или њене сигурности; супервизор који дисциплинира подређеног због лоших резултата не би требало да разрјеђује или збуњује поруку у нади да ће бити схваћена као „лијепа“. Цивилност значи бити свестан и обазрив на то како акције и речи утичу на друге, али то не значи да се тучете око грма или лажите емоције.

5. Непристојне језичке навике

Током времена развијају се несвесни обрасци размишљања, говора и интеракције. Ове навике утичу на ваше свакодневне активности и на однос са околином. Они се појављују у говору и писању и често доводе до погрешне комуникације.

Будите пажљиви када користите следеће:

Скраћенице. Скраћенице су скраћене верзије фраза или имена организација које се формирају комбиновањем абецедних знакова да би се створила нова реч, као што је ОСХА - скраћеница за Управу безбедности и здравља на раду савезне владе. Скраћенице штеде време и могу побољшати присвајање основног значења. Нажалост, акроними су толико присутни у говору и штампању да су њихова значења често погрешно интерпретирана. На пример, значење акронима „АЦА“ могло би се тачно тумачити као „Закон о повољној нези“, „Америчко поправно удружење“, „Америчко удружење логораша“ или „Америчко удружење за киропрактику“. Ако користите акроним, обавезно наведите његово значење како публика не би била збуњена.
Жаргон и колоквијализми. Многе друштвене, пословне или професионалне групе развијају посебне вокабуле за описивање концепата и активности специфичних за њихову групу („жаргон“). Примјери укључују „балустер“ у архитектури, „арабескуе“ у балету и „алл ин“ у покеру. Колоквилизми су изрази и речи из одређених географских региона који се обично користе у разговору, али не и формално писање. Значење „течности у лонцу“, термина који се користи за описивање сокова преосталих у лонцу након кувања грашка или ољуштеног зеленила, лако би се разумело на Југу, али мање изнад линије Масон-Дикон. Жаргон и разговори могу додати боју у говор и писање, чак и побољшавајући разумевање где се разумеју њихова значења, али могућност неразумевања остаје велика.
Претпоставке, стереотипи и алузије. Познато је да употреба претпоставки - узимање нечега здраво за готово или без доказа - може учинити да изгледате лоше. Стереотипи (нетачне поједностављене генерализације) и алузије (индиректне, често погрешне референце) могу имати исти резултат: збркавање ваше наменске поруке и збуњивање слушалаца или читалаца. Мало је користи од њихове употребе и много тога за изгубити, па их избегавајте кад год је то могуће.
Буззвордс. Речи које звуче импресивно, али не носе посебно значење, саме су у посебној класи. Они немају места у интелигентном говору или писању. Употреба буззворд-ова је толико наглашава да се игре пијења граде на њиховој употреби у политичким говорима. Међутим, политичари нису једине кривице - неке корпоративне културе су познате због њихове употребе. Сцотт Адамс, творац Дилбертовог принципа, чак предлаже да запослени науче да користе велике, нејасне речи док напредују кроз менаџмент, преферирајући реченицу попут: „Употријебио сам свој вишеструки алат за обраду ресурса шкроба“ до „И користила сам вилицу да једем кромпир. "

6. Влада и говори Легале

Правни и регулаторни документи су посебно отворени за збрку како због њихове употребе техничких израза, тако и због културе која често награђује количину речи због квалитета и намере. Према писцу Слате Маттхев Иглесиас, "Тешко разумљива правила су најбољи пријатељ адвоката, а потреба компанија да се адвокати представљају огромну [конкурентску] предност великим или етаблираним ентитетима."

Лоше написани владини документи на крају су довели до доношења Закона о обичном писању из 2010. године и успостављања јавне веб странице на обичном језику, ПлаинЛангуаге.гов, „да би се промовисала употреба једноставног језика за све владине комуникације“. Као што можете очекивати, потреба за побољшаном писменом комуникацијом протеже се и изван америчких граница, па чак и енглеског језика. Постоје организације широм света које су посвећене побољшању разумевања владиних докумената коришћењем обичног језика: Плаин Лангуаге Ассоциатион Интернатионал у Канади, ЦОСЛА у Француској и ЦХИАРО! у Италији.

Завршна реч

Обичан језик, у комбинацији са другим добрим комуникацијским вештинама, помаже да се повећа тачна комуникација релевантних информација. Укључивањем итеративне „петље за повратне информације“ у важне или критичне комуникације, можете драстично побољшати разумевање и задржавање изговорене и писане речи. Једноставно замолите слушаоца или читатеља да понови своје разумевање комуникације својим сопственим речима, како би се осигурало да су тачне информације примљене и запамћене. А кад сте у недоумици, присјетите се ријечи сценариста Цхарлиеја Кауфмана, награђеног Академијом: "Стално разговор не мора нужно комуницирати."

Како осигурати да ефикасно комуницирате?